Dobročinstvo bratu

Svi vjernici su jedna porodica koju veže veza zvana iman. Dužnost svakog vjernika jeste da se brine o drugom vjerniku, koliko je u mogućnosti. Jedno od najboljih djela jeste, radi Allaha brinuti se o bratu vjerniku i pomoći mu da riješi svoje probleme.

Od Ibn Omera r.a. se prenosi da je Resulullah s.a.v.s. rekao:

''Musliman je muslimanu brat. Ne čini mu zulum i ne ostavlja ga samog u opasnosti. Ko ispuni jednu potrebu svoga brata, Allah će ispuniti njegovu potrebu. Ko od brata muslimana otkloni jednu nevolju Allah će od njega na Sudnjem danu otkloniti nevolje. Ko pokrije sramotu brata muslimana, Allah će na Sudnjem danu pokriti njegove sramote.'' (Buhari)

 

Od Ebu Hurejre se prenosi da je Resulullah s.a.v.s. rekao: ''Ko otkloni jednu brigu i tegobu svoga brata muslimana, Allah će na Sudnjem danu otkloniti jednu njegovu brigu. Ko jednom siromahu olakša, Allah će njemu olakšati i na ovom i na onom svijetu. Ko pokrije sramotu brata muslimana, Allah će pokriti njegovu sramotu i na dunjaluku i na ahiretu. Sve dok je rob na pomoći svome bratu Allah je njemu na pomoći.''

 

Priča: ''Jesam li ti dovoljno učinio dobročinstva?''

Ebu Hurejre r.a. prenosi:

''Jedne prilike kod Poslanika s.a.v.s. dođe neki čovjek koji je živio izvan Medine i tek je bio primio Islam. Reče Poslaniku s.a.v.s. da je u velikoj potrebi i zatrži pomoć. Poslanik s.a.v.s. mu nešto dade a zatim ga upita:

'Jesam li ti dovoljno učinio dobročinstva?'

'Ne. Nisi mi učinio veliko dobročinstvo' odgovori čovjek.

Čuvši ovo neki ashabi odmah se naljutiše i htjedoše da reaguju, međutim, Poslanik s.a.v.s. im dade znak da šute i ništa ne čine. Zatim zovnu čovjeka u kuću, dade mu još nešto i reče:

'Ti si od nas zatražio pomoć, mi smo ti nešto dali, potom si rekao da nisi zadovoljan. Da li si sada zadovoljan? Jesam li ti sada dovoljno dobročinstvo učinio?'

'Da' odgovori čovjek, a zatim dodade:  'neka te Allah obilno nagradi. Tebe, tvoju porodicu i pleme!'

Poslanik s.a.v.s. mu na to reče: 'Sada izađi i to isto reci pred mojim ashabima, kako bi iz njihovih prsa nestala netrepeljivost prema tebi.'

Čovjek izađe i reče da je zadovoljan te ponovi ono što je rekao pred Poslanikom s.a.v.s.  Nakon toga Allahov Poslanik s.a.v.s. reče:

'Događaj sa mnom i sa ovim čovjekom liči na događaj čovjeka sa devom:  Jedan čovjek je imao devu koja se uzjogunila i pobjegla.  Grupa ljudi je krenula da je uhvati, međutim, vidjevši njih deva se prepala i još više počela bježati. Vlasnik deve im reče: Ostavite mene nasamo sa devom! Ja je poznajem. Znam njen tabijat.' Zatim uze snop trave i pruži prema devi. Deva vidjevši travu priđe vlasniku i pokori mu se.

Da sam se ja poveo za vama, i da nisam spriječio vašu oštru kritiku, ovaj čovjek bi (zbog reakcije prema vama) ušao u vatru.'' (Bezzar, Hajsemi)

 

''Kakvo si dobro učinio?''

Jedan od velikih evlija Abdullah ibn Mubarek pripovjeda šta mu se jednom prilikom desilo na hadždžu:

''Nakon što sam završio hadžske obrede, na putu povratka, usnih Resulullaha s.a.v.s. kako mi govori: 'Otiđi u Šam, u toj i toj mahali živi jedan od naših dostova pa mu prenesi selam od nas.'

Probudio sam se i oprostio od svojih prijatelja rekavši im da imam posla u Šamu. Nakon dugog puta stigao sam i pokucao na vrata koja je otvorio jedan starac.

'Koga tražiš mladiću?' upitao je

'Ja dolazim iz Mekke i donosim ti selam od Resulullaha!' odgovorih, a zatim mu ispirčah san koji sam usnio. Čovjek je dugo plakao a ja se ne mogoh obuzdati te ga upitah kakvo je to dobro učinio pa mu Resulullah s.a.v.s. šalje selam. Čovjek je prvo odbijao da kaže, ali nakon insistiranja poče da priča:

'Ranije nisam bio musliman, nego vatropoklonik. U našoj vjeri brat se ženi sa sestrom. Imao sam dvoje djece , muško i žensko, i kad su narasli pripremio sam svadbu. Zaklane su mnoge životinje i pripremljena razna jela. Odjedanput, neko je pokucao na vrata. Otvorio sam vrata i vidio udovicu muslimanku koja je imala troje jetima. Tražila je vatre i ja sam joj dao. Nakon kratkog vremena ponovo je došla i tražila vatre. Ponovo sam joj dao. Zatim je ponovo došla i ja sam već bio u situaciji da je vratim ali me bilo stid da to učinim pred musafirima.  Dadoh joj ponovo, a zatim se u meni pojavi neka  sumnja, da li žena ustvari želi nešto da kaže, da li ima neku potrebu? Odoh do njihove kuće i oslušnuh ispod prozora. Čuo sam glas jednog od jetima:

'Majčice molim te idi još jednom. Možda će ti ovaj put dati nešto od hrane, tri dana ništa ne jedemo, ne možemo više izdržati.'

'Tri puta sam išla. Ništa mi nisu dali da ponesem, iako su mi sva jela bila pred očima. Kako da ponovo idem?'  Čuvši ovo vratih se kući uzeh od svih jela, stavih na tacnu i odnesoh im. A zatim ponovo oslušnuh šta govore.

Jeli su sretni i veseli a najmlađi od njih reče:

'Braćo i sestre, naš komšija nas je lijepo počastio i nahranio. Bilo bi ispravno da mu na dobročinstvo, uzvratimo dobročinstvom.'

'Dobro. A kako mu možemo dobročinstvo učiniti?' upita drugi

'A kako drugo, nego da mu dovu činimo da ga Allah počasti sa Islamom' odgovori najmlađi od djece.

Zatim podigoše ruke i proučiše dovu: 'Ja Rabbi komšija nas je lijepo pošastio jelom pa i Ti njega počasti sa dini Islamom.'

Dovu nisu ni završili a meni se srce otvorilo, donesoh kelimei-šehadet i postadoh musliman. Ne znam... možda mi je Resulullah s.a.v.s. zbog toga poslao selam.''

 

Čemu tolika žurba?

Ukbe b. Haris r.a. prenosi:

''Resulullah s.a.v.s. nam je jednog dana predvodio ikindiju namaz. Predao je selam a zatim odmah ustao, prošao kroz mesdžid i zaputio se prema sobi jedne od svojih žena. Prisutni se zabrinuše zbog ovog, međutim Poslanik s.a.v.s. se brzo vratio, i, vidjevši na njihovim licim zabrinutost reče:

'Kod nas je ostalo nešto zlata kojeg sam se sjetio u namazu. Pobojao sam se da me i dalje ne zaokuplja, te sam otišao i odmah naredio da se podjeli.'' ( Buhari ,Ezan 158, zekat 20.)

Uzvišeni Hakk kaže:

''Oni koji su vodeći (u hajru), oni su ispred ostalih (i u nagradi), eto to su oni koji su Allahu najbliži i koji će biti u džennetu uživanja.''( Vakia 10-13)

 

 

Biti sebeb hajru

Od Enesa  b. Malika r.a. se prenosi da je Resulullah s.a.v.s. rekao: ''Među ljudima ima onih koji su ključ za hajr, a zaključavaju zlo (šer). A ima i onih koji su ključ za zlo a zaključavaju dobro. Blago li se onima u čije je ruke Allah stavio ključ za hajr, a teško li se onima u čijim rukama je ključ za zlo.'' (Ibn Madže)

''Ko u islamu započne neko dobro, a zatim poslije njega drugi nastave da čine to dobro, njemu se pišu sevapi od svih tih djela, bez da se umanjuje onima koji to čine. Ko u islamu započne neko loše djelo koje se poslije njega nastavi činiti, njemu se pišu grijesi svih onih koji budu radili po tome. A bez da se umanjuje onima koji čine grijehe.'' (Muslim)

Oni koji su predvodnici, vođe i primjer u dobru oni će na ahiretu imati mnogostruku nagradu. A kakvo će biti stanje onih koji su predvodnici u zlu, koji su sebeb kvarenju ahlaka kod ljudi, i vođe na putu zablude , teško je i zamisliti.

Mnogo je načina da se učini dobročinstvo. Jedan od njih je posredovati u pomaganju, odnosno biti vesila za hajr. Naš voljeni Pejgamber s.a.v.s. kaže: ''Onaj ko bude sebeb za hajr, ima nagradu kao i onaj ko učini taj hajr.'' (Ebu Davud) Pomaganje i poticanje na međusobno pomaganje, širi dobru društvenu atmosferu, povećava ljubav i poštovanje. Davanje donosi huzur/spokoj i pretvara se u dovu za onog ko daje.

U drugom hadisu Poslanik s.a.v.s. kaže: ''

''Ko poziva hajru, njemu se pišu sevabi svih onih koji čine taj hajr.'' (Muslim)

 

Nagrada za dobročinstvo

Ko na Sudnji dan dođe sa salih/dobrim djelima bit će sretan zbog svakog pa i najmanjeg dobročinstva koje je učinio. A oni koji budu lišeni toga, nesumnjivo će biti u stanju velikog kajanja. Poslanik s.a.v.s. opisujući taj dan kaže:

''Allah će sa svakim od vas govoriti bez posrednika. Čovjek će pogledati na svoju desnu stranu i neće vidjeti ništa do ono što je poslao na ahiret. Pogledat će na lijevu stranu i neće vidjeti ništa do ono što je poslao na ahiret. Pogledat će ispred sebe, i ispred sebe će vidjeti džehennem. Čuvajte sebe od džehennemske vatre, makar to bilo i sa pola hurme. Ko ne može ni toliko neka sebe čuva sa lijepom riječju (koja uveseljava srca).'' (Buhari)

Ebu Musa r.a. prenosi:

''Kada bi Poslaniku s.a.v.s. neko došao i obratio se za pomoć, on s.a.v.s. bi se okrenuo prisutnima i rekao:

'Budite sebeb tj posredujte da se ovom čovjeku pomogne, kako bi stekli nagradu.' '' (Buhari)

U jednom hadisu Poslanik s.a.v.s. je rekao:

''Na Sudnjem danu, ljudi će biti poredani u safove. I džennetlije će stajati u safovima. Tada će jedan od džehennemlija prići jednom od džennetlija i reći: 'O ti, sjećaš li se, od mene si jednom zatražio vode i ja sam te napojio. (tražit će od njega da mu zbog tog djela šefaat učini) Te će mu ovaj čovjek učiniti šefaat.                                                                                                                                                                                              Isto tako, neki drugi od džehennemlija će prići nekom od džennetlija i reći: 'Sjećaš li se kada sam ti dao vodu da uzmeš abdest?' Tražit će od njega da mu zbog tog dobročinstva učini šefaat, i ovaj će mu učiniti. (Ibn Madže)

Muhammed b. Suka k.s. kaže: ''Ako insan namiri jednu od potreba svoga brata muslimana, Allah mu daje za to visoke stepene.''

Ibn Abbas r.a. je rekao: ''Onaj ko uveseli brata muslimana, na Sudnjem danu će biti među onima koji su sigurni od Allahovog azaba.''

Ebu Muslim el-Halvani r.ah. je rekao:

''Nema ništa ljepše od nagrade za dobročinstvo. Nijet za dobročinstvo nemaju svi oni koji su u mogućnosti da čine dobročinstvo. Ako je kod nekoga prisutno i mogućnost za činjenje dobra i nijet za isto, onda je sreća potpuna. Ono što najveći utjecaj ima na ljudska srca jeste dobročinstvo.''

 

Nagrada za dobro je samo dobro

Dobročinstvo je osobina vjernika koji posjeduju takvaluk. Nosioci takvaluka su uvijek u hajru. Udjeljuju, pomažu onima koji su u potrebi, i neprestano su zauzeti činjenjem dobra. Oni se pokoravaju i robuju Allahu a ljudima dobročinstvo čine. Dobro privlači dobro. Ishod dobra je dobro. Uzvišeni Allah kaže: ''A nagrada za dobro je samo dobro.'' (Rahman, 55/60)Bitno je samo da dobročinstvo bude radi Allaha.

Fudajl b. Ijaz je rekao: ''Mi, davanje duga ne smatramo u dobročinstvo. Jer onaj ko je dao dug, on očekuje i povrat. Istinsko dobročinstvo je ispunjavati ahiretske ili dunjalučke potrebe ljudi, bez ikakvih očekivanja za to.''

Džafer b. Muhammed r.a. je rekao:

''Uzvišeni Allah je zabranio kamatu da ne bi ljude odvratila od činjenja dobročinstva.''

Jedan od Allahovih dobrih robova je rekao: ''Najgore dobročinstvo jeste da dovedeš brata u situaciju da postiđen od tebe zatraži pomoć. A najljepše dobročinstvo je da saznaš sam za potrebu brata i pomogneš mu a da on to od tebe i ne zatraži.''

Seri es-Sekati k.s. je rekao: ''Otišlo je dobročinstvo, ostala je trgovina (računica). Danas čovjek kada daje nešto svome bratu, on to čini kako bi sutra i njemu ovaj isto dao''

Malik b. Dinar k.s. je rekao:

''Dobročinstvo je otišlo plačući, a zlo je došlo smijući se. Ako se dobročinstvo čini da bi se od njega vidjelo isto, onda je to trgovina, kao 'evo ti novac daj mi robu i slično'.

Hasan Basri k.s. je rekao: ''Istinsko dobročinstvo i ihsan je kao vjetar, sunce ili kiša, sve obuhvata; čini se svima a ne samo pojedincima.''

Pretraga